Programi za decu i omladinu

Priprema i realizacija programa za decu jedna je od važnih delatnosti Kulturnog centra. Dugoročnа vizijа Ustanove je da se kontinuiranim bavljenjem kulturnim potrebama dece na nivou grada, kroz različite radionice i programe, naravno u saradnji sa vrtićima i osnovnim i srednjim školama, odneguju budući korisnici naših programa.

Aktivnosti su organizovane na više načina i to: kroz redovan program (dramska radionica, likovna radionica „In Gogh“, inkluzivni dečji hor "Raspevani cvetići", baletski studio, muzička radionica i čitalište), povremeni (gostujuća profesionalna i amaterska pozorišta) i posebnе manifestaciје (Minijaturni bijenale i Festival pozorišnog stvaralaštva „Školskа scena“, promocije knjiga za decu, likovne izložbe dečјih ateljea, gostovanja naše dece u programima drugih centara i slično).

Dramska radionica je počela sa radom u martu 2004. godine. Program je osmišljen na moderan način, kroz vežbe pokreta, pantomime, vežbe govora i improvizacije, a osnovni cilj je da na zabavan i kreativan način uvede decu u svet pozorišta. Ciklus radionica se podudara sa školskom godinom - počinje u septembru i traje do kraja juna. Кroz radionicu је prošlo više od četiri stotine mališana, koji su učestvovali u realizaciji dvadesetak predstava (“Snežna kraljica” H.K.Andersena, “Nebeska svirala” Božidara Timotijevića, “Da li će damojed da zavoli sladoled”, mjuzikl po tekstu Nataše Ilić, “Mačor u čizmama” Igora Bojovića “Marko Kraljević i Musa Kesedžija” Miroljuba Nedovića i "Robin Hud" Branka Milićevića Kockice...) i dva performansa (“Dobro drvo” Šela Silversteina i “Karijus i Baktus” Turbjerna Egnera) u produkciji Kulturnog centra.

Dramska_rad_2._jpg

Radionicu vode Valentina Nađ diplomirani vajar i Slađna Popov, muzički pedagog.

Likovna radionica „In Gogh“ je pokrenuta februara 2003. godine. Кao prva takva radionica u gradu imala je izuzetan odziv dece - osamdesetak polaznika је bilo podeljeno prema uzrastu u četiri grupe. Radovi nastali u likovnoj radionici „In Gogh“ predstavljeni su i široj javnosti u Galeriji Dečjeg kulturnog centra u Beogradu.

Program radionice, osim rada sa klasičnim materijalima, podrazumeva i rad sa materijalima koji ne ulaze u planove časova likovne kulture. U radionici deca slikaju i na starim cipelama, prave portrete i maske u tehnici papir mašea, prave skulpture od delova starih i polomljenih igračaka, tkanice оd papirа, а slikaju i po svojim licima... Najlepša ostvarenja polaznika radionice publikovana su na novogodišnjim čestitkama Crvenog krsta.

U saradnji sa osnovnom školom „Kralj Aleksandar Prvi“ i Dečjim kulturnim centrom iz Beograda, radionica je učestvovala u projektu „Propheten“, koji je osmislio nemački umetnik Majk Kulman. Polaznici radionice doprinos su dali i pri izgradnji "Nangijale-grada po meri dece" od materijala za reciklažu. Projekat je realizovan oktobra 2010. godine, po ideji švedskog umetnika Matsa Lindberga, a pod patronatom Švedske-počasnog gosta 55. Sajma knjiga u Beogradu.

Radionicu vodi Valentina Nađ, diplomirani vajar.

Čitalište za decu je program namenjen deci predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta u kome se na zabavan i edukativan način, u formi “Priče o...” predstavljaju knjige, zemlje, profesije, životinje, ili igre. Program upotpunjuju naši „saradnici“. U gostima su nam bili: veterinar, vajar, ribolovac, pisac za decu, karatista, saobraćajac, baletan, gitarista, violista i bubnjar. A u pričama o životinjama „gostovali“ su nam konj iz roda lipicanera, mačka, veverica, iguana, morsko prase i čitava jedna farma mrava... Predstavili smo Grčku, Australiju, Severnu Ameriku, Afriku i Aziju, trudeći se da ih deca, koliko je to moguće, osete svim čulima, pa su mališani posle priče o Australiji probala lemingtone - tradicionalni kolač, masline iz Grčke, a uz priču o Aziji - pili čaj i mirisali različite začine.

Decji_-_citaliste

Baletski studio, radionica je koja pri Kulturnom centru postoji više od osam godina. Studio vodi dugogodišnji prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Ranko Tomanović. Osmišljena je po principu modernih baletskih igraonica, u kojoj deca uzrasta od 5 do 15 godina, kroz igru, uče osnovne korake klasičnog i savremenog baleta. Baletski studio u poslednjih osam godina pohađalo je stotinak mališana, koji su svoje nastupe isključivo imali u Gornjem Milanovcu. Najpoznatije koreografije sa kojima su se polaznici škole baleta predstavili javnosti su na muziku Petra Iliča Čajkovskog, Majkla Olfilda i grupe "Pink Flojd".

Škola plesa i densa "Domingo" jedna je od „mlađih“ radionica koje funkcionišu pod okriljem Kulturnog centra. Pokrenuta je 2006. godine, zajedničkom inicijativom plesnog kluba „Domingo“ iz Čačka i Kulturnog centra.

Škola, ples afirmiše kao deo čovekove kulture i kao sportsku disciplinu. Okuplja veliki broj mladih raspoređenih po grupama, zavisno od uzrasta.

Najpoznatija latino formacija je "GM Flash", dok su najnagrađivanije street dance grupe: ''Stars'', ''Betty Boop'',''Thalia'' i''Spels''.

Iza sebe imaju veliki broj uspešnih nastupa ne samo u Srbiji već i u Evropi, a najvredija priznanja su im zlatne medalje sa međunarodnih takmičenja u: Banja Luci, Nikšiču, Vršcu i Bjeljini. Među uspehe treba uvrstiti i nastup na zatvaranju Univerzijade u Beogradu, kao i na festivalu u Riminiju.

Radionicu predvode instruktori plesa i densa: Sanja Dmitrović, Jelena Ilić, Ivana Petrović i Nenad Nešović.

Muzička radionica je osmišljena po principu modernih muzičkih školica, u kojoj deca uzrasta od 6 do 10 godina, kroz igru, najpre integrišu doživljavanje osnovnih muzičkih elemenata: tempa, dinamike, visine i boje tona, karaktera i emocionalnog konteksta muzike, a kasnije stiču i prva iskustva u pisanju, čitanju i izražavanju muzičke notacije kroz odabrani instrument (violina i klavir).  

Individualni časovi instrumenta su kombinovani sa teoretskom nastavom, tokom koje se polaznici muzički opismenjuju i stečeno znanje prenose na instrumentalno izvođenje. Instrumentalni programi za violinu i klavir su poseban oblik neformalnog obrazovanja, u koje se može uključiti svako dete, bez obzira na prethodno znanje, veštine i sposobnosti.

Radionicu vodi Dragutin Pavlović.

Omladinska scena - pokrenuta je sa ciljem da edukuje i da u pozorište dovede publiku koja je prerasla dečja pozorišta, a koja još uvek retko i sa rezervom posećuje programe "velikih" pozorišnih kuća.

U predstavama prvenstveno nastupaju srednjoškolci.

Кroz radionicu је od 2008. godine prošlo pedesetak srednjoškolaca, koji su učestvovali u realizaciji trinaest predstava (“Rodoljupci” J.S.Popović, “Kandida” Dž.B.Šo, “Žene na dvoru Obrenovića”, dramatizacija B. Kostadinov, “Zašto sam ubila” Lj. Binićanin, “Niz kaldrmu" M. Kostadinov, "Kad umreh onomad" Lj. Bralović, “Srebrna kutija" Dž.Golsvorti, “Đurađ Branković" M. Nastasijević, "Nesuđeni zetovi" S. Nastasijević, "Moja tri anđela" S. Spevak, "Događaj u ružinom parku" M. Proković, "Ženski razgovori" D. Radović, "Kako se uzme" A. Ejkbon i "Ne igraj na Engleze" V. Đurđević). Većina predstava realizovana je u produkciji Kulturnog centra.

Omladinsku scenu vodi Mihailo Kostadinov, glumac i reditelj.

Inkluzivni dečji hor "Raspevani cvetići" - pokrenut je krajem 2012 godine u okviru projekta "Škola kulture", koji se realizuje u saradnji sa prijateljima iz Norveške. Cilj projekta je da se na osnovu stečenih saznanja, dugoročno unapredi rad sa decom ometenom u razvoju, invalidnom decom i decom iz marginalizovanih i osetljivih društvenih grupa i da im se obezbedi, jednako pravo na obrazovanje i dostupnost obrazovanja i vaspitanja, bez diskriminacije i izdvajanja dece. 

Saradnja celokupne društvene zajednice: profesora muzičke kulture, psihologa i pedagoga škola, socijalnih i humanitarnih organizacija, kao pojedinaca koji rade sa decom je doprinela realizaciji ovog projekta. 

Mališani se druže dva puta sedmično u prostorijama Kulturnog centra, a u direknom radu sa decom, uz muzičkog pedagoga uključeni su i volonteri koji imaju iskustva u radu sa decom sa posebnim potrebama

Dirigent hora je Slađana Popov, muzički pedagog. 

Nastup_hora_Kulturnog_centra_Raspevani_cvetici1

 

Popularni linkovi

RSS

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner